Komšija vam je u liftu ispričao da je uložio u jedan domaći investicioni fond i da je zadovoljan. Kolega na poslu nekoliko dana kasnije pominje da je i on deo ušteđevine prebacio u fond, samo drugi. Obojica upoređuju prinose i planiraju da ulože još. A vi i dalje držite novac na računu i pitate se da li ste propustili priliku.
Taj osećaj nije bez osnova. Prvi investicioni fondovi u Srbiji osnovani su 2007. godine, a poslednjih godina tržište raste brže nego ikada. Pre desetak godina fondovi su upravljali sa oko deset puta manje novca nego danas. Krajem avgusta 2025. 40 domaćih fondova upravljalo je, prema podacima Komisije za hartije od vrednosti, sa više od dve milijarde evra.
Brojke koje komšija i kolega pominju takođe su stvarne. Fond Intesa Invest Equity Alternative ostvario je, prema podacima društva, prinos od 24,23 odsto u evrima u periodu od 30. juna 2025. do 30. juna 2026. Od osnivanja u decembru 2023. do 30. juna 2026. njegov prosečan godišnji prinos iznosi 14,91 odsto. Ulaganje od 20.000 evra u fond Vista Rica Invest na dan 30. septembra 2024. vredelo je, prema podacima fonda o kretanju vrednosti investicione jedinice u evrima, 24.712 evra dve godine kasnije. To je rast vrednosti od 23,56 odsto, odnosno prosečan prinos od 11,16 odsto godišnje.
Kada čujete takve brojke, teško je ostati miran. Taj nemir ima i svoje ime.
Šta je FOMO
FOMO, skraćeno od engleskog fear of missing out, znači strah od propuštanja prilike. U finansijama je to osećaj da svi oko vas zarađuju, a da ćete vi, ako odmah ne reagujete, ostati praznih ruku. Taj strah je snažan pokretač, ali loš savetnik. Navodi nas da odluke donosimo u žurbi, da biramo fond samo zato što je prošle godine imao najbolji rezultat ili da ulažemo novac koji će nam možda zatrebati već za nekoliko meseci.
Kako ga pobediti
Prvi korak je da prestanete da jurite tuđi rezultat. To što je komšijin fond ostvario odličan prinos ne znači da će nastaviti istim tempom, niti da je baš taj fond pravi izbor za vas. Prethodni prinosi ne garantuju buduće rezultate. Uostalom, isti fondovi koji su u poslednjih godinu dana zabeležili dvocifren rast imali su i godine sa znatno skromnijim rezultatima. Komšija možda ima drugačije ciljeve, duži vremenski horizont ili veću spremnost na rizik.
Drugi korak je da razumete razliku između fondova. Novčani fondovi ulažu u kratkoročne i stabilnije instrumente i pogodni su za novac koji može da zatreba uskoro. Fondovi koji ulažu u akcije i alternativni fondovi nose veći rizik, ali i mogućnost većeg prinosa, i namenjeni su onima koji novac mogu da ostave uložen više godina. Pravo pitanje nije koji fond je najviše zaradio, već koji fond odgovara vašem cilju.
Treći korak je da odluku ne svodite na jedan trenutak. Fondovi omogućavaju postepeno ulaganje, na primer određenog iznosa svakog meseca, u skladu sa vašim mogućnostima. Tako kupujete investicione jedinice u različitim tržišnim uslovima, bez potrebe da pogodite idealan trenutak. Ovaj pristup ne garantuje zaradu, ali smanjuje pritisak jedne velike odluke donete pod uticajem tuđe priče.
Na kraju, pre ulaganja pročitajte prospekt fonda i proverite troškove, strategiju i nivo rizika. Svaki fond u Srbiji posluje pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti i redovno objavljuje vrednost investicione jedinice, pa su sve informacije potrebne za odluku dostupne.